Kratka istorija jedrenja i jedriličarskih regata

Jedrenje je umeće upravljanja jedrilicom, koju pokreće snaga vetra. Njena istorija seže do ratnih, trgovačkih i turističkih brodova. Od transporta kamena za potrebe gradnje egipatskih piramida u staro doba pa do čuvenih pomorskih bitaka kao što je bitka kod Trafalgara jedrenje je bila važna ili čak presudna veština. U moderno vreme jedrenje se smatra rekreacijom i zabavom, te spada u veoma popularan sport. Iako u osnovi vrlo jednostavni principi, jedrenje nije ni izbliza jednostavno kakvim se čini. Mnogi ljubitelji ovog sporta osećaj jedrenja upoređuju sa osećajem blaženstva i slobode, kažu da za one koji nauče da jašu na talasima jedrenje postaje način života u kojem se postaje zavisan čak i od mirisa vetra.

1720 godine osnovano je prvo društvo sportskog jedrenja i to u Irskoj, dok najstariji spis o regati potiče iz 1749. godine i to između Norena i Grinviča i to na reci Temzi. Sa istorijske tačke posmatrano najznačajniji dan za svetsko jedriličarstvo je 1.avgust 1815. godina, kada je osnovan prvi klub ljubitelja jedrenja i to u Londonu. Klubom je predsedavao aktuelni lord. SAD je svoj jedriličarski klub dobio 1844. godine, a prva službena regata održana je već naredne godine u Njujorku.

Bešumno putovanje

Danas je najpoznatije jedriličarsko takmičenje Američki kup, koji se održava svake četiri godine, gde najbolji jedriličari rade takove (oštro jedrenje u vetar), gibing (kruženje), pilinge i ostale majstorije. Sem standardnih regatnih takmičenja praktikuju se i dvoboj jedrenja između dve posade, grupna putovanja oko sveta (whitbread) i solo putovanja. Ideal onih manje trkački nastrojenih jedriličara jeste da bešumno putuju od mesta do mesta.

Letelica na vodi

Jedra su zakrivljena – identično krilima aviona – pa je po aerodinamičkim pravilima princip jedrenja niz vetar sličan principu letenja aviona. Strujanjem vazduha oko zakrivljenog jedra stvara se pritisak a kao rezultat pritiska sila uzgona, da bi se na kraju dobila i vučna sila. Kako je na jedrilici jedro (aeroprofil) postavljeno okomito uz jarbol, uzgon bi gurao jedrilicu u stranu, kada ne bi bilo peraje ili kobilice koja uravnotežava naginjanje i opire se zanošenju. Na jedrilici vučna sila savladava sile otpora, dok komponentu vučne sile koja je naginje (uzgon) kompenzuje sila koju proizvodi njena balansna kobilica. Međusobnim delovanjem prednjeg i glavnog jedra (pravilan trim) i pravilno odabranim profilom jedra mogu da se postignu solidne brzine jedrilice u jedrenju protiv vetra (8–12 čvorova), što zavisi i od dužine vodene linije brodice. Vetar se određuje pomoću anemometra koji pokazuje brzinu i smer vetra.

 

OSTAVI KOMENTAR

Call Now Button